Naše veliko Zašto

Epoha globalizacije je dovela do najradikalnijeg u istoriji povećanja uzajamne međuzavisnosti, ljudskih bića i zajednica. Više praktično nema nijedne zajednice, uključujući i lokalne, koja je imuna na posledice procesa iniciranih hiljadama kilometara daleko od nje. Mnogi od tih društvenih procesa - političkih, ekonomskih, kulturnih, ekoloških i drugih globalnog su karaktera i posledica. COVID19 i rat u Ukrajini su samo najbrutalniji primeri. Uprkos tome što smo jače povezani nego ikada ranije, uključujući i Internetom i na njemu zasnovanim servisima, suštinski smo sve udaljeniji jedni od drugih. 

Ljudske zajednice su sve više zanemarene, kao i njihovi realni interesi, a sve je slabija njihova produktivna komunikacija radi okupljanja oko zajedničkih ideja. Kroz naše angažovanje želimo da ublažimo sve veće otuđenje koje postoji u navedenim strukturama.

Odgovor na izazove nametnute ovim tendencijama jednostavno prevazilazi mogućnosti pojedinaca, uključujući i najmoćnije i najobdarenije. Odgovor zahteva pravovremene i adekvatne akcije najšireg kruga ljudi, zajednica, organizacija i institucija.

Te akcije, dakle, moraju biti osmišljene, inicirane i preduzete u sferi javnog, a ne privatnog života.

Društvene mreže i audiovizuelni mediji su, suprotno tome, uglavnom zaposednuti sadržajima koji sugerišu da se ljudi trebaju baviti isključivo sami sobom kao jedinkama, da je to njihov jedini ili najvažniji zadatak, poziv i svrha. Neodoljiv je utisak da je mnogim veoma moćnim nosiocima moći u interesu da se što više ljudi otuđi od svoje zajednice, društva i države, praktično i od svoje civilizacije, te da sve to prepuste „nekome ko o tome brine“, a ispune svoj smisao „posvećenošću sebi“ kroz sadržaje iz oblasti zdravlja, lepote, sporta, društvene inteligencije, posla, preduzetništva, psihološke samopomoći, porodičnih odnosa, intimnih veza, uređenja životnog prostora i ostalih tema u kojima se ljudi tretiraju kao izolovane jedinke - monade.

Po svim relevantnim istraživanjima takav model kod najvećeg broja ljudi ne donosi ispunjenost niti uspeh u pomenutim oblastima, već opsesiju tim uspehom i dodatnu zavisnost od društvenih mreža, a s druge strane ličnu izolaciju i otuđenje od bilo kog kolektiva, društvenu pasivnost i nekompetentnost, te podložnost manipulaciji. Obzirom da kvalitet i ishodi svih procesa u javnoj sferi primarno zavise od njihove kontrole, a u demokratskom društvu kontrolu imaju pravo da vrše svi ljudi, svi mi koji u tom društvu živimo, moramo se osnažiti, naučiti kako se ta kontrola vrši, ali i definisati koji su nam ciljevi, čemu težimo. Zato moramo naučiti koji su realni ciljevi u određenom društvenom okviru i koji su dostižni primeri dobre prakse u školstvu, zdravstvu i svim drugim oblastima za koje smo životno zainteresovani. 

Cilj i zadatak

  • jačanje kritičkog mišljenja

  • povećanje svesti o mehanizmima kontrole

  • jačanje socijalnog kapitala, veza i odnosa među ljudima koji imaju zajedničke interese

  • angažovanje i edukacija čiji cilj nije biti protiv nekog nego ZA reformaciju koja će da počne od same promene svesti

Cilj i zadatak Centra za političko osnaživanje je zato da osnaži što širi krug pojedinaca i zajednica za ulazak u polje javne delatnosti, upravo kako bi došli u poziciju da sebi i drugima obezbeđuju realne uslove za lični razvoj. Dakle – politika je naša i za nas. Zato mora biti i – od nas. 

Mi moramo reći kakvo zdravstvo, školstvo, poljoprivredu, infrastrukturu, poreski sistem…želimo i preduzeti inicijativu u tom smeru koristeći mnogobrojne mogućnosti koje nam demokratski državni poredak pruža, zahtevajući od nosilaca vlasti da svojom kompetentnošću kreiraju i sprovode politike ostvarujući naše potrebe i interese, a ne u svoje ili nosilaca ekonomske moći.

Mnogi politični akteri, naravno, žele da odgovornost javne sfere izbegnu ili minimalizuju, ali mi ne smemo da dozvolimo da glas koji smo nekome dali umanjuje odgovornost za postupke i odluke koje donosi. 

Potrebna je naša stalna budnost i oko javnosti da bi neko svoje poslove obavljao savesno. Naravno, potrebne su i institucije koje će biti korekcija javnom ne-savesnom delovanju kao i građanska savest.

Jedino ako komuniciramo i okupljamo se moguća je zajednička osnova za delovanje. 

Sasvim je zamisliv, na primer, ministar bilo kog resora od koga u velikoj meri zavisi naš život (školstvo, zdravstvo, bezbednost, poljoprivreda…) kome je mnogo lakše da vodi svoj sektor na način koji neće imati pozitivnog efekta na kvalitet usluga koji se pružaju korisnicima (učenicima, studentima, bolesnicima, zemljoradnicima…) nego da kvalitetno potroši za tu svrhu određen (naš) novac. Takvi ministri i nadležni službenici, koji žele, a često i uspevaju da obavljaju svoje dužnosti bez odgovarajućeg obrazovanja, iskustva, jasnog plana i visoke profesionalne etike, zamislivi su od nivoa opštine do Evropske unije. Zato mi, ljudi koji žive u društvima kojima oni upravljaju, moramo da odredimo kriterijume koje oni moraju da zadovolje. Zamislivi su, naravno, i poslovni krugovi kojima finansijski odgovara politika takvih nosilaca političke vlasti i dominacija trenutno najprisutnijih sadržaja na društvenim mrežama i u medijima, koji demotivišu aktivizam i kontrolu vlasti, pa su vrlo zamislivi i medijski akteri koji ostvaruju njihove, a ne opšte interese svoje publike, svesno fragmentirajući javni prostor.

Kako se tome suprotstaviti?

Samo i jedino širenjem kruga i osnaživanjem kontrolora, to jest ljudi zainteresovanih za najšire shvaćenu i definisanu politiku, ili bar za njene segmente koji ih direktno pogađaju jačanjem kritičkog mišlejnja i proširivanjem svesti koja će da obuhvati sve različite mehanizme otuđenja kako bismo postali svesni mogućnosti njegovih prevazilaženja i reformisanja. Da bismo kontrolisali procese koji nas se tiču i da bi uticali na njih, moramo izaći iz uske začaurenosti u svoju privatnu sferu. To nipošto ne znači odustajanje od ostvarivanja i razvoja svojih privatnih interesa i interesovanja, već razvijanje svesti o tome da da niko od nas nije sam sebi dovoljan za taj razvoj. Potom moraju steći osnovna znanja i veštine nužne za kontrolu vlasti i uticaj na nju - od institucionalnog okvira u kome se odvijaju društveni procesi do sadržaja konkretnih politika – a onda se organizovati i takvi se aktivno uključiti u kontrolu i iniciranje društvenih procesa. Pojedinci neorganizovani u grupe i okrenuti isključivo sebi, nevoljni su za bilo kakvo udruživanje, javnu komunikaciju i koordinaciju sa drugima – idealne su žrtve zlonamernih i nekontrolisanih vlasti i kompanija, kao i medija koje oni kontrolišu. Čak i ako i kada to shvate, bez odgovarajućih znanja i veština ne znaju kako na to da reaguju, kome da se obrate i na koji način, a neadekvatne reakcije ih uglavnom iscrpljuju i bacaju dublje u letargiju i mirenje sa postojećim stanjem.

Misija Centra za Politicko Osnaživanje je obrazovati i osnažiti širok spektar pojedinaca i zajednica kako bi se angažovali u javnim aktivnostima.

Dakle, politika je naša i za nas, stoga ona mora proizaći iz nas samih. Potrebno je izraziti kakvu vrstu zdravstvene zaštite, obrazovanja, poljoprivrede, infrastrukture, poreskog sistema, itd., želimo i preuzeti inicijativu u tom pravcu koristeći brojne mogućnosti koje pruža demokratski sistem države. Moramo zahtevati od vlasti da kreiraju i sprovode kompetentne politike i da zadovolje naše potrebe i interese, a ne njihove ili interese ekonomske moći.

Kontaktirajte nas.

Poštujemo vašu privatnost.